Arhitektura Japana – Zen i umetnost prirode

Sveprisutna karakteristika japanske arhitekture i, zaista, svih vizualnih umetnosti Japana je razumevanje prirodnog sveta kao izvor duhovnog uvida i ogledalo ljudskih emocija.

Domaća verska osetljivost kojoj je dugo prethodio budizam smatra da je duhovno carstvo očigledno u prirodi. Stenoviti izdanci, vodopadi i čvornovata stara stabla smatrana su za boravišta duhova i shvatani kao personifikacija uzvišenog. Ovaj sistem verovanja obdaren je sveobuhvatnim kvalitetima. On neguje osećaj bliskosti i intimnosti sveta sa duhom kao i poverenje u opštu dobrobit prirode. Ciklus godišnjih doba je duboko ukorenjen i otkriva da nepromenjivost i transcedentno nisu prirodne forme. Sve je shvaćeno kao predmet ciklusa rađanja, ostvarenja, smrti i raspadanja. Uvozni budistički pojmovi prolaznosti su tako spojeni sa urođenom tendencijom traženja uputstva od prirode.

Pažljiva blizina prirode razvila je i ojačala estetiku koja izbegava vestačko. U proizvodnji umetničkih dela prirodne osobine konstitutivnih materijala su dobile poseban značaj i shvaćene su kao sastavni deo dela.

Unija sa prirodnim je bila i jedan od elemenata japanske arhitekture. Arhitektura u skladu sa prirodom. Asimetrični planovi hramova su pratili talasaste obrise brdskih i planinskih topografija. Granice između strukture i prirode namerno su ostavljenje nejasne. Elementi kao što su duge terase i više kliznih panela nude konstantan pogled na prirodu, iako je priroda često uređena i fabrikovana pre nego divlja i prava.

Iako niste upoznati sa učenjima budizma, sigurno ste gledali u nešto i u sebi rekli Zen. Poznajete taj osećaj – uređeno, jednostavno i čak prazno. Ovi elementi su duboko utkani u japansku kulturu i arhitekturu. Veoma lako su prepoznatljivi i utkani u tradicionalnost. Većina japanskih bašta su izgrabuljane i aranžirane da izgledaju kao tekuća voda, talasi ili bilo kakav vid kretanja. Iako se drveće i obrasci vrlo ističu, ipak je ta praznina i mirovanje od ključnog značaja. Mnoge arhitekte su usvojile ove elemente u svoje radove. Ogromni prazni prostori, u trenutku izgleda kao da je nešto zaboravljeno ili previđeno, ali to je obično namerno izazvano.