Arhitektura Austrije – Renesansa bez renesanse

Dramatične predstave koje su se odigrale na tlu Evrope doprinele su burnoj eksploziji stilova u svetu arhitekture. Austrija, kao jedna od predstavnica Evrope i današnja prestonica arhitekture, nije odolela pošastima koje su harale ovim podnebljima. Iako nema ostataka ranih srednjovekovnih objekata, dobar broj današnjih objekata leži i na još starijim temeljima. Tokom 1300. godine, crkvena arhitektura je zasnovana na „Hallenkirche” stilu, koji je nastao u Nemačkoj. Ove objekte odlikuju ogromni hodnici sa brodovima i prolazima na istoj visini. Najraniji primer ovog stila je hor dodat u 1295. godine u starijoj zgradi romaničke opatije crkve „Heiligenkreuz”, 25km zapadno od Beča. Tokom 1400. godine, gotska arhitektura se povukla iz okrilja „Hallenkirche” stila, i fokusirala se na jednostavnije zgrade bogato ukrašenih enterijera. Izgradnja u gotskom stilu je bila zastupljena do sredine 1500-ih godina.

Jedan od veoma neobičnih aspekata je nedostatak renesansnih zgrada. Turci su pod opsadom koja je periodično trajala od 1529. godine do 1680. godine primoravali urbaniste da većinu svojih sredstava upotrebe za utvrdu Beča. Iako nema renesansnih primera, italijanski uticaj je bio evidentan. U 16. veku, mnogi italijanski majstori i zidari su se skrasili u regionima Tirola, Koruške i Štajerske, a uticaj je bio evidentan na mnogobrojne građevine što se ogleda u otvorenim balkonima i lođama.

vienna_architecture_656293

Pod uticajem italijanske škole, Austrija je iznedrila svoje arhitekte koje su doprineli zlatnom dobu austrijske barokne arhitekture. Johan Bernhard Fišer fon Erlah, koji je učio u Rimu sa velikim imenima arhitekture Berninijem i Borominijem, transformisao je italijanski barok u stil koji je više pristajao Beču. Najpoznatiji njegov rad je Karlskirche, izgrađen 1713. godine. Takođe neki od njegovih radova su Hofbibliothek, na Jozefovom trgu, i Hofstalungen. 

Prateći svetsku vremensku liniju, Autrija je ubrzo usvojila i rokoko, razvijen kao bogatije, donekle zamućeno napredovanje baroka. Gipsani elementi, šarene freske, kapljičasti ornamenti su njegove odlike. Odlični primeri su Abbey of Dürnstein (1731-35) i Melk Abbey, koji se nalaze u donjoj Austriji.

Kao odgovor na preterivanje rokokoa, arhitekte su se okrenule antičkoj Grčkoj i antičkom Rimu za inspiraciju. Rezultat toga je obuzdani neoklasicizam koji je transformisao horizont Beča i potrajao duboko do 19. veka. Kao primer, najupečatljivije je zdanje austrijskog tehničkog univerziteta. Kako je bogata buržoazija uplela svoj ukus na javnoj sceni, objekti u 19. veku su rasli i postajali monumentalni. Neoklasicizam je postao preferiran izbor za državne zgrade, kao dokaz tome su Viennas mint i Palace of the Provincial Government. Najimpresivnije arhitektonsko dostignuće je izgradnja Ringstrasse.  Ostaci srednjovekovnih zidina su uklonjene, a prsten je poravnan sa bitnim zdanjima. Ovo je bio lični projekat cara Franca Jozefa i njegovo najveće dostignuće. Arhitekte iz cele Evrope su se odazvale pozivu cara kako bi ugrabili jedinstvenu priliku da dizajniraju ceo gradski blok.

Wien_-_Neue_Hofburg

Pri kraju 19. veka, mlađi arhitekti su se pobunili protiv pompe i formalnosti starijih arhitektonskih stilova. Oto Vagner je objavio traktat pod nazivom „Savremena arhitektura“, u kojem se zalagao za povratak prirodnijim i funkcionalnijim arhitektonskim formama. Kao rezultat bunta ustanovljen je novi pravac i stil Art Nouveau (secesija). Stil je promovisao benefite savremenih tehnologija i novih građevinskih materijala koji su postali dostupni posle industrijske revolucije. Vagner, dizajner bečke Kirche am Steinhof I gradske Postsparkasse, smatra se glavnim osnivačem ovog pravca.

Posle Drugog svetskog rata, svi austrijski resursi su preusmereni na rekonstrukciju i restauraciju značajnih istorijskih objekata kako bi zasijali punim sjajem. Današnji objekti su usvojili neku vrstu neutralnog modernizma kakvog možemo naći na teritorijama današnjeg Berlina ili Frankfurta.